egypt
AR
belarus
BE
bulgaria
BG
bangladesh
BN
bosnia
BS
spain
CA
czech_republic
CS
germany
DE
greece
EL
usa
EM
great_britain
EN
esperanto
EO
spain
ES
estonia
ET
iran
FA
finnland
FI
france
FR
israel
HE
croatia
HR
hungary
HU
indonesia
ID
italy
IT
japan
JA
georgia
KA
india
KN
south_korea
KO
lithuania
LT
latvia
LV
india
MR
netherlands
NL
norway
NN
india
PA
poland
PL
portugal
PT
brazil
PX
romania
RO
russia
RU
slovakia
SK
serbia
SR
sweden
SV
ukraine
UK
vietnam
VI
china
ZH

Млади људи уче другачије од старих

Деца уче језике релативно брзо. Уобичајено је да овај процес код одраслих дуже траје. Но деца не уче боље од одраслих. Она само уче на други начин. Учећи језике, мозак мора да се пуно напреже. Он паралелно учи многе ствари. Када особа учи језик, није довољно само о том језику размишљати. Она такође мора учити како да изговара нове речи. За ово је неопходно да орган за говор учи нове покрете. Мозак такође мора научити како да реагује на нове ситуације. Прави је изазов комуницирати на страном језику. У различитом животном добу одрасли на различит начин уче језике. Са 20 или 30 година они још увек имају рутину у учењу. Школа или факултет нису били тако давно. Захваљујући томе, мозак је добро истрениран. Зато може учити стране језике на врло високом нивоу. Људи између 40 и 50 година већ су много тога научили. Њихов мозак увелико профитира од тог животног искуства. У стању је да добро комбинује нове садржаје са старим знањем. У тим годинама најбоље учи ствари које су му већ познате. На пример, језике сличне онима које је некада учио. Са 60 или 70 година људи углавном имају доста времена. Зато могу често и вежбати. Вежба је посебно важна када се ради о језицима. Старији људи, на пример, много боље уче страна писмена. У свакој животној доби се може успешно учити. Мозак је и по завршеном пубертету у стању да производи нове ћелије. Он и ужива док то ради ...

text before next text

© Copyright Goethe Verlag GmbH 2015. All rights reserved.