egypt
AR
belarus
BE
bulgaria
BG
bangladesh
BN
bosnia
BS
spain
CA
czech_republic
CS
germany
DE
greece
EL
usa
EM
great_britain
EN
esperanto
EO
spain
ES
estonia
ET
iran
FA
finnland
FI
france
FR
israel
HE
croatia
HR
hungary
HU
indonesia
ID
italy
IT
japan
JA
georgia
KA
india
KN
south_korea
KO
lithuania
LT
latvia
LV
india
MR
netherlands
NL
norway
NN
india
PA
poland
PL
portugal
PT
brazil
PX
romania
RO
russia
RU
slovakia
SK
serbia
SR
sweden
SV
ukraine
UK
vietnam
VI
china
ZH

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језиа. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латви Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.

text before next text

© Copyright Goethe Verlag GmbH 2015. All rights reserved.